| |
Sportski ples je disciplina koja je danas na vrhuncu popularnosti. Takmičenja u sportskom plesu održavaju se u nekoliko kategorija. To su latino-američki i standardni plesovi sa jedne strane, i formacijski ples sa druge. Mnogobrojni filmovi i televizijski šou programi su uticali na ogroman porast popularnosti plesa kao pojave. Ples kao rekreacija nešto što je dostupno svima, i to se odražava na broj ljudi koji počinju da se bave plesom. Međutim, ne treba mešati ples kao rekreaciju sa sportskim plesom, koji kroz svoj sistem organizacije (od klubova, preko nacionalnih saveza, pa sve do međunarodne plesne asocijacije) i takmičenja na svim nivoima, važi za jednu od najskupljih i najzahtevnijih sportskih disciplina.
LATINO - AMERIČKI PLESOVI
SAMBA
CHA-CHA-CHA
RUMBA
PASO DOBLE
DŽAJV
STANDARDNI PLESOVI
ENGLESKI VALCER
TANGO
BEČKI VALCER
SLOW FOX
QUICK STEP
SAMBA
Samba je tipičan brazilski ples, koji se nekada plesao na obrednim svečanostima koje su se priređivale u čast bogova.
Radostan, veseo, razigran ples u kome do izražaja dolaze pokreti kukovima.Izvodi se u taktu 2/4. Samba se kao društveni ples pojavila u Evropi 1924. godine ali se tek 1948. godine proširila i to u dosta pojednostavljenom obliku. Šireći raspoloženje brazilskog karnevala vrlo brzo je postala popularna.
Za razliku od ostalih latino - američkih plesova koji se plešu na malom prostoru, samba je progresivan ples i parovi prelaze velike delove plesnog podijuma po plesnom pravcu koristeći mnoge korake i okrete kojima samba obiluje. Samba je ples izuzetno bogat figurama koje se izvode u različitim ritmovima.
Kretanje karakteristično za sambu je tzv. odbijanje (bounce), koje se dobija u pokretu stopala i kolena a uz jake kontrakcije mišića u predelu karlice.
Danas je u Brazilu nacionalni ples i tamo je plešu u mnogim oblicima: samba del moro (pleše se po ulicama na karnevalima), samba carioca (iz Ria de Janeira), baiao (iz Bahie) itd.
CHA-CHA-CHA
Nastao je u Havani na Kubi pedesetih godina prošlog veka i ubrzo postao jedan od omiljenijih plesova na takmičenjima u latino - ameriškim plesovima. U to vreme je izazvao pravu revoluciju, na hiljade ljudi se upisivalo u plesne škole u celom svetu.
Nastao iz plesa Mambo, veoma ritmičan i temperamentan ples, nikad ozbiljan, radije nestašan, razigran. Ime je dobio po zvuku koje su pravile štikle plesača dok igraju tri mala koraka koje plešemo u osnovnoj formi cha cha cha. Igra se u taktu 4/4.
Pleše se na malom prostoru, relativno brzog tempa sa ogromnim mogućnostima u pogledu izbora figura i koreografije.Veoma izazovan i slobodan ples sa dosta pokreta kukovima i izazovnih pokreta. Postao je popularan jer pleni svojim jasnim, čistim i veselim ritmom i slobodom koju pruža dok se pleše.
Cha Cha Cha je i danas medju najomiljenijim plesovima kod svih uzrasta u celom svetu.
RUMBA
Rumba je ples koji potiče iz Afrike odakle su je preko Španije preneli na Kubu. Najpre se plesala u obliku kvadrata (danzon), a kasnije je kroz razne oblike došla do ''cuban rumbe'', koja se i danas pleše. Pojavila se 1930. godine u Njujorku i odmah zatim se prenosi u Evropu da bi posle 1950. godine bila uvrštena u takmičarske plesove.
Rumba je ples ljubavi i zavođenja, a osnova priče je da žena, upotrebom šarma, pokušava da dominira nad muškarcem. Plesačica u cilju zavođenja koristi uglavnom kukove dok igrač uglavnom koristi celo telo. U izvođenju koreografije rumbe veliku estetsku ulogu imaju pokreti rukama koji prate muziku i koji su rezultat kretanja tela.
Muzika rumbe je lirična, prijatna, lagana, sinkopirana. Izvodi se u taktu 4/4.
PASO DOBLE
Paso doble je poreklom španski ples. Izuzetno je zahtevan i slikovit ples jer figurativno prikazuje borbu toreadora sa bikom, gde plesačica predstavlja crveni plašt sa kojim toreador (plesač) izaziva bika. Živahan, dinamičan, tipično španski ples koji se izvodi u 2/4, 4/4 ili 6/8 taktu sa veoma naglašenim ritmom. Ritam ovog plesa je počeo da osvaja Evropu oko 1929. godine, najpre u Francuskoj a zatim i šire.
Za ples je potrebna velika samokontrola i koncentracija. Koraci i figure su nastali po uzoru na kretanje toreadora tokom borbe sa bikovima. Plesač i plesačica se kreću po plesnom podijumu koristeći stilizovane figure koje podsećaju na borbu u areni.Karakteristično je lagano uvrtanje trupa i naglašeno postavljanje stopala u pod uz prepoznatljive flamenco pokrete rukama.
U ovom plesu muškarac apsolutno dominira i od njega se očekuje skoro nadmeni ponos, odlučnost i elegancija.
DŽAJV
Džajv je nastao kao posledica prodora džeza i svinga posle 1930. godine. Najpre se pojavio bugi - vugi u harlemskim četvrtima Njujorka, zatim bi - bap, jitterburg, rock and roll i džajv. Ovi ritmovi, koje su u Evropu preneli američki vojnici 1940. godine, brzo su osvojili tadašnju omladinu. Nešto kasnije su ga engleski učitelji plesa razvili do standardizacije plesnih koraka i figura i uvrstili ga u takmičarske plesove. Ritam džajva je brz i dinamičan a izvodi se u taktu 4/4.
Džajv je veoma brz i dinamičan ples koji podrazumeva ogromno korišćenje energije. Karakteristični su pokreti u kolenima tako da je upadljivo vertikalno kretanje plesača (odbijanje). Izraženi elementi u koreografijama su energični šutevi sa zategnutim kolenima, kao i veliki broj okreta. Takođe ima i dosta akrobatskih elemenata pa je zbog toga džajv veoma popularan kod publike. Naglašene su rotacije u telu i kukovima.
Obzirom na svoj karakter, džajv stvara neverovatnu atmosferu na takmičenjima u kojoj učestvuju i plesači i sudije i publika.
ENGLESKI VALCER
Engleski ili lagani valcer se po nekima razvio iz plesa ''boston'', a po drugima iz usporenog bečkog valcera, koji je vladao plesnim dvoranama Evrope tokom celog 19. veka. U Engleskoj su u to vreme poznavali više vrsta valcera: hop waltz, slow waltz, Kensington Crawl...
Ples ''boston'' se pojavio krajem 19. veka u severnoameričkom pristaništu Boston da bi se 1903. godine pojavio u Parizu odakle se preneo u London. Tu je doživeo veliki uspeh da bi posle 1914. godine skoro sasvim nestao. Posle 1. svetskog rata se ponovo pojavljuje pod nazivom waltz (kod nas kao engleski valcer). Engleska organizacija pod nazivom ISTD - Imperial Society of Teachers of Dancing je dala veliki doprinos standardizovanju figura. Cela Evropa ga je sa oduševljenjem primila u tom sporijem obliku pa se od 1922. godine takmičenja u engleskom valceru priredjuju tradicionalno i svake godine. Danas je engleski valcer pojam engleskog stila plesanja.
Muzika engeskog valcera je meka, harmonična i talasasta, što mu daje posebnu čar.Izvodi se u taktu 3/4. Zahvaljujući svojoj eleganciji i danas je izuzetno popularan ples.
TANGO
Po nekim teorijama tango je afričkog porekla. Takođe, smatra se da je iz Španije prenet u Argentinu. Većina smatra da je nastao u Buenos Airesu odakle je krenuo u osvajanje sveta.
- Pojavio se na prelasku iz 19. u 20. vek i razvijao se u više smerova.
- U Brazilu se plesala habanera, ples sličan tangu, da bi se zatim razvila milonga – prethodnik današnjeg tanga.
- U isto vreme se plesao u getoima Buenos Airesa pod nazivom ''baila con corte''.
Ples milonga je bio izrazito erotičan sa karakterističnim pokretima glavom i ramenima i iznenadnim promenama dinamike izvođenja. Kada je početkom 20. veka milonga prenet u salone i teatre visokog društva Brazila, menjaju mu ime u tango jer je milonga bio ples na lošem glasu i to ime previše podsećalo na prigradska naselja.
U Evropi se pojavljuje 1907.godine, najpre na francuskoj obali a potom i u Parizu. U isto vreme nije bio prihvaćen u Londonu zbog previše erotike u svom karakteru. Posle određenih promena biva prihvaćen i počinje da vlada i modom i plesom. Godine 1912. tango u celom svetu proslavlja Rudolf Valentino.Nešto kasnije Englezi ga preoblikuju, standardizuju i razvijaju mnoge plesne figure koje se i danas plešu.
Tango je jedini standardni ples latino - američkog porekla. Po stilu se veoma razlikuje od ostalih standardnih plesova. U osnovnom kretanju nema podizanja i spuštanja. Njegov ritam je iscepkan i dinamičan. Karakteristični su energični, progresivni pokreti koji se smenjuju sa napetim pauzama. Ples je pun suprotnosti,pored čvrstine takođe je zadržao i ogromnu mekoću i nežnost. Prepun jakih emocija, pored osnovne priče o odnosu između muškarca i žene, u svom najsavršenijem obliku tango govori o životu i smrti. Danas se često karakteriše frazom ''tužna misao koja se pleše''.
BEČKI VALCER
Jedan od najspektakularnijih i najpopularnijih društvenih plesova,bečki valcer je tipični proizvod kulture gradjanskog društva. Javlja se pod imenom LANDLER u Južnoj Nemačkoj i u Bavarskoj još u 17. veku. U Englesku se prenosi 1816. godine da bi u drugoj polovini 19. veka doživeo procvat u Beču kao salonski valcer.
Bio je ,,kralj,, plesova u Evropi ceo 19. vek sve do prodora novog talasa američkog jazz sinkopiranog ritma na prelasku u 20. vek. Valcere za igru su najviše pisali Jozef Landler i oba Johana Štrausa. Dinastija Štraus je valceru dala neophodnu eleganciju i lepršavost i konačni romantični karakter po kome ga i danas prepoznaju.
Kao sportski ples se počeo razvijati u 20. veku. Iz plesa landler je uzeto oko 1800 koraka. Oni su preradjeni tako što je odredjeno samo šest koraka bečkog valcera i odredjena je brzina muzike za ples.
Moderni oblik bečkog valcera, koji je standardizovan 1927. godine, je kretanje plesnog para po podijumu sa izmenama levih i desnih okreta, izbačeni su nakloni (koristili se na početku igre), dozvoljeni su okreti u mestu (fleckeri) u levo i u desno. Konačna odluka je doneta 1983. godine kada je odlučeno da tehniku čine desni i levi okret, desni i levi flecker, promena iz desnog u levi okret i obrnuto i kontra ček kao promena iz desnog u levi flecker i obrnuto.
Za bečki valcer je karakteristično ravnomerno okretanje po plesnom pravcu. Koristi se dizanje i spuštanje, koje je nešto manje nego kod engleskog valcera. Izvodi se u taktu 3/4.
SLOWFOX
Slowfox se razvio iz foxtrota,koji se pojavio 1910. godine kao Onestep da bi se nešto kasnije (1912.) počeo oblikovati pod uticajem Rag-a (ragtime), koji ima naznačen sinkopirani ritam i koge su posle 1920. godine počeli plesati u nešto bržem ritmu. Sporiji oblik foxtrota je ostao poznat pod imenom slowfox.
Novi ples je vrlo brzo prihvaćen u Evropi i posle standardizovanja koraka od strane evropskih učitelja plesa održano je i prvo plesno takmičenje (1920. godine). Glavni promoteri slowfoxa su bili poznati plesači Frank Ford i Džozefina Bredli, koji su demonstrirali razvoj koraka i figura slowfoxa koje se i danas plešu na takmičenjima.
Slowfox karakteriše neprekidno, ravnomerno kretanje po plesnom podijumu kroz dugačke, klizajuće korake. Pleše se u ritmu 4/4. Muziku za slowfox su izvodili mnogi poznati pevači kao što su Frank Sinatra, Nat King Cole, Billie Holiday i drugi.
QUICKSTEP
Quickstep se razvio iz foxtrota tokom dvadesetih godina prošlog veka, pod uticajem džez muzike, u sinkopiranom i malo bržem ritmu. Englezi su razvili originalni Čarlston, progresivni ples sa ''šutiranjem '' stvoren kao miks brzog foxtrota i taj ples su zvali ''the Qiucktime Foxtrot i Charleston''. Quickstep se konačno oblikuje 1927. godine kada je održano plesno takmičenje na kome se pojavljuje bez pokreta karakterističnih za Čarlston (savijanje kolena,šutevi). Nešto kasnije je konačno uobličen sa karakterističnim progresivnim ''šase'' koracima.
Qiuckstep karakteriše razigranost i lakoća tako da se dobija utisak da plesni par lebdi iznad podijuma. Mnoštvo plesnih figura i koraka, poskoka, čarlston koraka i brzih okreta najbolje izražavaju brzi tempo i karakter quickstepa.U svakom slučaju quickstep zahteva perfektnu usklađenost partnera i pravo plesno majstorstvo.
Izvodi se u taktu 4/4.
|
|
